Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES)[1] iz Ljubljane, Slovenija, redovno analizira događanja na Bliskom istoku, Balkanu i po svetu. Bogoljub J. Karić, istaknuti biznismen, pripremio je sveobuhvatnu analizu pod nazivom „Mladi i izbori – budućnost EU“ u kojoj iznosi svoja razmišljanja o snižavanju starosne granice za sticanje biračkog prava na 16. godina.
Izbori za Evropski parlament biće održani u junu 2024.godine. Zemlje kao što su Austrija, Belgija, Malta i Nemačka dozvolile su 16-godišnjacima da učestvuju na izborima. Grčka je postavila sličnu starosnu granicu od 17 godina. Već 2014.godine Škotska je dozvolila 16-godišnjacima da učestvuju na referendumu o nezavisnosti Škotske. Međutim, još uvek postoji dosta zemalja EU koje ne dozvoljavaju mlađim od 18 godina da glasaju na izborima za Evropski parlament. Naravno, to važi i za zemlje izvan Evropske unije, npr. Srbija. Evropska unija je bliska mladima, pa bi bilo razumno razmisliti o tome da se mladima u svim državama članicama omogući da glasaju kada napune 16 godina starosti. To sa sobom ne bi donelo negativne finansijske posledice, ali bi u isto vreme predstavljalo veliki iskorak u pravcu inkluzivnijeg, demokratskog društva. Razlozi za donošenje odluke su da je pravo glasa, kako na parlamentarnim tako i na lokalnim izborima, osnovno neotuđivo političko ljudsko pravo aktivnog statusa i čini jezgro demokratskih, pluralnih, modernih pravnih država i lokalnih zajednica. Ipak, prirodno pravo glasa nije apsolutno i može biti podložno raznim ograničenjima. Njegovo ograničenje na taj način sužava legitimitet društvenih odluka, koje su sve legitimnije ako je u njihovom donošenju omogućeno učešće najšireg kruga pojedinaca, građana i građanki. Istorijski pregled nam služi kao primer nedopustivih ograničenja i aktivnih i pasivnih biračkih prava, koja na prvi pogled izgledaju prevaziđena u modernom i „zrelom“ društvu. Međutim, i u 21. veku ograničenja i dalje ostaju, a jedno od ovih ograničenja je starost, koja kao takva nije problematična ako je postavljena iz valjanih razloga. U nastavku su navedeni opravdani razlozi za smanjenje starosne granice. Starost pojedinca kao ograničenje za sticanje prava glasa na lokalnim izborima (i drugim npr. Nacionalnim parlamentarnim i evropskim izborima) poznata je u ovom ili onom obliku svim izbornim sistemima u svetu. Za pasivno biračko pravo (pravo kandidovanja) najčešće važe strožija starosna ograničenja, jer pored aktivnog biračkog prava, druge, posebne sposobnosti kandidatkinja odnosno kandidata.
Starost u kojoj pojedinac stiče (aktivno) biračko pravo označava položaj ili trenutak na osnovu kojeg se uspostavlja pretpostavka da je pojedinac dovoljno zreo za sticanje prava glasa. Pojedinac će ga sprovesti na odgovarajući način racionalnim odlukama na osnovu informacija koje su mu dostupne, da se opredeli za opcije koje su najbliže njegovom ličnom uverenju i koje najbolje realizuju i prate njegove interese u okviru lokalne zajednice.
Kod različitih generacija u lokalnoj zajednici često preovladavaju različiti interesi i pogledi na svet, što znači da se uz demografske promene i postojeće materijalne razlike postavlja pitanje, da li društvena moć ili principijelna jednakost između individualnih ljudskih prava je takođe podjednako raspoređena među različitim društvenim starosnim grupama. Prema podacima ili projekcijama, udeo mladih (od 20 do 34 godine) će se u zemljama članicama EU do 2030. smanjiti u proseku za 16 odsto. Pravo glasa na izborima trebalo bi da bude nešto što pripada svakom slobodnom građaninu, tako da je „teret dokazivanja“ ograničenja prava glasa na lokalnim izborima, bilo na osnovu starosti ili po bilo kom drugom osnovu, na zakonodavnoj vlasti ili ovlašćenju. Da bi stekao i ostvario pravo glasa, „važno je da svaki birač zna svrhu izbora, kakvi su efekti njegovog glasa. Za lica koja još nisu navršila određenu životnu dobu, propisom je uspostavljena pravna pretpostavka da ta lica zbog starosti i zrelosti (još) nisu sposobna da shvate smisao i efekat izbora. Takva pretpostavka se postavlja proizvoljno, a starosna granica takođe varira u različitim režimima. Prihvatanje sadašnjeg polazišta da je starosna granica koja je do sada na snazi prirodno stanje, koje se može promeniti samo vrlo ubedljivim argumentima, pogrešno je, jer u promenjenim društvenim okolnostima oni koji insistiraju na zastareloj visokoj starosnoj granici treba da pokažu ubedljive razloge za ’očuvanje’“ granica. Starosna granica (18 godina) nije prirodno stanje određeno za večnost; istorijski razvoj svedoči o tome.
Kada bi danas neko morao konkretno da opravda pravo glasa za žene, nezaposlene, siromašne ili mlađe od 21 godine, smejali bi mu se. Isto je i ako neko insistira na nekoj starosnoj granici u ime nekakvog pokroviteljstva nad mladima, kada je zbog promenjenih društvenih prilika prevaziđena i nepotrebna.
Svaka promena zakona kojom se snižava starosna granica za sticanje biračkog prava povećava demokratski sistem države i/ili lokalne zajednice, jer povećava udeo biračkog tela u odnosu na celokupno društvo i broj birača sa pravom glasa. Povećava se legitimitet izbornog rezultata na izborima i proporcionalno povećava izlaznost. Dobijanje biračkog prava povezano je sa dostizanjem biračkog uzrasta i sposobnošću razumevanja značaja i efekta izbora, što se obično vezuje za dobijanje pune poslovne sposobnosti. Puna poslovna sposobnost se izuzetno može steći i pre punoletstva za glasanje, ali se pravo glasa može steći sa punoletnošću za glasanje (predloženo 16 godina) bez istovremenog sticanja pune poslovne sposobnosti. Kao rezultat toga, čak ni godine, koje bi trebalo da odražavaju pretpostavku da pojedinac tek tada postaje (potpuno) poslovno sposoban, ne stoji, pa samim tim (glasačka) starost ne može značiti apsolutno ograničenje bez mogućih izuzetaka.
Pojedini Ustavni sudovi ističu, da poslovnu sposobnost (sa 16 godina) ne treba poistovećivati sa sposobnošću za sticanje biračkog prava. Argument da pravo glasa imaju samo iskusni, zreli i sposobni za kvalitetno odlučivanje, ili oni koji imaju dovoljno znanja, odbacuju mnogi međunarodni dokumenti i razne odluke međunarodnih sudova.
Šta bi izazvalo smanjenje starosne granice za glasanje?:
● Povećanje učešća „mladih“ u lokalnoj zajednici
● Veći fokus na odluke za budućnost - dugoročne odluke
● Zastupanje različitih interesa i bolje zastupanje interesa mladih
● To bi omogućilo mladima da svoje znanje i iskustvo iskoriste u sredini u kojoj žive - mladi su bolje informisani
● Ispravnija međugeneracijska raspodela društvene moći
● Podsticanje većeg učešća mladih na izborima
● Smanjenje demokratskog deficita - širenje biračkog tela
● Veći legitimitet izbornog rezultata
● Međugeneracijska solidarnost
● Pravednija raspodela tereta i prava na zajedničko odlučivanje u društvu, kako sada mladi ljudi npr. plaćaju porez ali ne odlučuju kako će se raspodeliti.
Smanjenje starosne granice za glasanje povećalo bi veličinu biračkog tela u odnosu na celu zajednicu, što bi povećalo i legitimitet izbora i izabranih predstavnika, jer bi ih biralo šire biračko telo. Smanjenje starosne dobi, a samim tim i povećanje biračkog tela, ne znači nužno i povećanje učešća birača (udeo birača sa pravom glasa na izborima). Snižavanje starosne granice na predloženih 16 godina za sticanje biračkog prava i „proširivanje” biračkog tela može rezultirati apsolutno većim ili većim učešćem na izborima, ali ne nužno i povećanjem procentualnog udela u odnosu na (veće) biračko telo. Ukoliko bi izlaznost „novih, mlađih“ birača (u njihovoj starosnoj grupi od 16-18 godina) bila manja od prosečne izlaznosti birača u ostatku biračkog tela, ukupan odziv birača bi posledično bio manji. Apsolutna izlaznost birača, tj. ukupan broj birača sa pravom glasa koji bi glasali nakon snižavanja starosne granice, on bi se nužno povećao – pod pretpostavkom da na izborima učestvuje najmanje jedan mladi birač, a pod uslovom da na izborima učestvuju u istom broju i stariji. Činjenice da bi zbog ulaska novih interesa i vrednosti preko novih (mlađih) birača, oni bi pokušavali da ih sprovedu, čime bi podstakli i preostale starosne grupe birača sa možda drugačijim vrednostima da još više aktivnije učestvuju na izborima, čime se takođe nastoji nametnuti raznovrsniji interes šireg društva.
U 21. veku, starost je jedan od retkih preostalih propisa koji ograničavaju aktivna i pasivna biračka prava pored državljanstva i/ili stalnog boravka. U Evropskoj uniji zabranjena je diskriminacija po različitim osnovama, uključujući starost i nacionalnost. Pravo glasa je osnovno političko ljudsko pravo, koje je neotuđivo i neprenosivo – njegovo ograničenje stoga mora biti posebno opravdano.
Prema pojedinim stručnjacima, nedovoljna zastupljenost mladih birača negativno utiče i na kvalitet odluka koje se donose u lokalnim i nacionalnim predstavničkim telima, jer se ova potonja previše bave pitanjima prošlosti, a nedovoljno razvojnim pitanjima budućnosti. Tako bi predloženo snižavanje starosne granice na 16 godina za sticanje biračkog prava doprinelo uravnoteženijem uticaju različitih generacija na lokalno i nacionalno odlučivanje. Vreme je da se preduzmu neophodne mere – snižavanje starosne granice za glasanje – kako bi se mladima omogućilo da odlučuju o svojoj budućnosti u sadašnjosti.
O autoru:
Bogoljub J. Karić, rođen je 1954.godine u Peći/Peja. Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Prištini, na odseku za geografiju. Magistrirao je na Ekonomskom fakultetu u Nišu na temu „Organizacija i razvoj male privrede“. Zajedno sa tri brata i sestrom osnovao je porodičnu fabriku „Braća Karić“ u Peći 1971. godine. U periodu od skoro pola veka razvio je veliku kompaniju koja posluje u raznim oblastima širom sveta: telekomunikacije, građevinarstvo, finansije, obrazovanje, mediji, trgovina...
Članak predstavlja stav autora i ne odražava nužno stav IFIMES-a.
Ljubljana/Beograd, 6.mart 2024
[1] IFIMES - Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije sa sjedištem u Ljubljani, Slovenija, ima specijalni savetodavni status pri Ekonomsko-socijalnom veću ECOSOC/UN, New York, od 2018.godine i izdavač je međunarodne naučne revije „European Perspectives“.
