04.01.2011
Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, Slovenija, redovno analizira događanja na Bliskom istoku i Balkanu. IFIMES analizira aktuelna dešavanja u Srbiji sa osvrtom na nedavno održanu izbornu Skupštinu Demokratske stranke (DS) i skrivene namere predsednika Srbije Borisa Tadića, da po treći put postane predsednik Republike Srbije. Iz analize „Tadićevo pravo na treći predsednički mandat?" objavljujemo najzanimljivije delove.
SRBIJA:
TADIĆEVO PRAVO NA TREĆI PREDSEDNIČKI MANDAT?
U prethodnim analizama smo pisali, da je predsednik Srbije Boris Tadić ključna politička ličnost i da ima apsolutnu vlast u Srbiji (linkovi: http://www.ifimes.org/default.cfm?Jezik=Ba&Kat=10&ID=565 24.11.2010) http://www.ifimes.org/default.cfm?Jezik=Ba&Kat=10&ID=551 27.9.2010 i http://www.ifimes.org/default.cfm?Jezik=Ba&Kat=10&ID=547 3.9.2010.
Ključni problem Srbije i drugih država zapadnog Balkana je u tome što se na vrhu političke i kriminalne piramide nalaze uglavnom jedni te isti pojedinci. Zbog toga su borba protiv organizovanog kriminala i korupcije postali prazna politička retorika. Izborna Skupština Demokratske stranke (DS) održana je 18.decembra 2010 na kojoj je Boris Tadić kao jedini kandidat ponovno izabran za predsednika. Reizbor na mesto predsednika predstavlja uvod u nameru Tadića da po treći put postane predsednik Republike Srbije opravdavajući svoje namere time, da je Srbija postala samostalna država i da on ima pravo na treći mandat. Prvi mandat predsednika Srbije (2006) bio je u okviru tadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora, kojeg Tadić (ne)računa, jer Srbija tada još uvek nije bila samostalna država. Drugi mandat je sadašnji mandat, koji je započeo 2008., i to je njegov prvi mandat po novom ustavu, i završit će se 2013.godine. Iako su Tadićeveve namere za javnost još uvek skrivene on neće lako odustati od namere za osvajanjem trećeg predsedničkog mandata (2013 - 2018), koji bi bio u suprotnosti sa važećim Ustavom Srbije.
Iako bi u svakoj normalnoj državi predsednik Tadić gubljenjem Kosova i 17% teritorije države, 17.februara 2008.godine, doživeo kraj političke karijere. U Srbiji se dešava paradoks, Tadić postaje još popularniji i srpskoj javnosti dosta uspešno se predstavlja kao vodeći lider ne samo u Srbiji nego i regiji. Posle gubitka Kosova opravdano se postavlja pitanje, s obzirom na pogubnu politiku koju vodi, šta može još Tadić izgubiti u „trećem mandatu"? Da li je to Sandžak, Preševska dolina ili možda Vojvodina?
Tadić često izbegava ili odlaže rešavanje ključnih pitanja. Srbiji je potrebno, da uspostavi istinski dijalog sa Albancima i Bošnjacima, pre svega onima koji žive u Srbiji, a posle i u susednim državama. Bez njega nema dugoročne stabilnosti Srbije i regije. Bez delovanja pravne države građani Srbije ne mogu očekivati napredak pogotovu kada se pojedinci u ime države pokušavaju svakodnevno obračunati sa svima onima, koji nisu po meri aktuelnog režima. Čak su se predstavnici vlasti uključili u pokušaj uspostavljanja režimskog nadzora nad Advokatskom komorom Srbije.
ADVOKATSKA KOMORA POD KONTROLOM IZVRŠNE VLASTI?
Aktuelni režim u Srbiji, koji se navodno zalaže za evropske vrednosti, upropastio je pravosudni sistem Srbije kroz propalu reformu pravosuđa. Jedan od osnovnih principa demokratije je smenjivost vlasti, pa se očekivalo da bi odgovorni za krah pravosudnog sistema, na čelu sa ministarkom pravde Snežanom Malović i državnim sekretarom Slobodanom Homenom morali biti smenjeni. Umesto toga, Snežana Malović je najavila de će protivustavno, žalbe neizabranih sudija, ceniti kao prigovor koji ne postoji u Ustavu i Zakonu. Pri tome, iako je kao ministarka pravde bila nosilac izrade seta pravosudnih zakona koji su doveli do kraha pravosuđa najavila je da će ona lično napisati nove, bolje zakone. Istovremeno, državni sekretar u ministarstvu pravde, Slobodan Homen, koji je skupa sa ministarkom Malović učestvovao u rasturanju pravosuđa, a time i pravnog poretka Srbije, u javnosti je najavljivan kao jedan od kandidata za visoku funkciju u Predsedništvu Demokratske stranke Borisa Tadića. Srpskoj javnosti ministarka pravosuđa predstavljena je kao jedan od kandidata, koji će lično napisati nove zakone iz oblasti pravosuđa i popravljati upropašteno. Advokatska komora je pod snažnim pritiskom, jer režim pokušava da sa državnim sekretarom Homenom preuzme Advokatsku komoru.
OZAKONJENO REKETIRANJE STRANIH ADVOKATA
Nakon što su celokupna javno tužilačka organizacija i sudstvo Srbije, preko upropaštene reforme pravosuđa stavljeni pod kontrolu izvršne vlasti, konačni udarac mogućnosti zaštite ljudskih prava od zloupotreba vlasti, ne može se zadati bez uništenja advokature kao nezavisne delatnosti, kojoj su poverena javna ovlašćenja. U tom cilju, ministarka pravde Snežana Malović i državni sekretar Slobodan Homen, preko pojedinaca iz Upravnog odbora advokatske komore Srbije, na čelu sa advokatom Dragoljubom Đorđevićem, pokušavaju da smene legalno izabranog predsednika advokatske komore Beograda advokata Slobodana Šoškića. Cilj je, da se obezbedii neometan prostor za rad nekoliko advokatskih kancelarija koje su u postupcima privatizacije društvenih preduzeća, koje su dobijali od vlasti, zaradili ogroman novac. Istovremeno, cilj im je bio da se stranim advokatima kojima bi se odobrilo postupanje u Srbiji, donošenjem novog Zakona o advokaturi, nametne obaveza da tri godine mogu da rade isključivo uz pomoć domaćih advokata, odnosno tih istih miljenika vlasti. To bi predstavljalo ozakonjeno reketiranje stranih advokata, i novi oblik korupcije od strane onih koji se navodno zalažu za ulazak u EU i prihvatanje evropskih vrednosti. Da bi se sve to omogućilo, iza leđa zvanične radne grupe za izradu zakona, sačinjen je „tajni" nacrt Zakona o advokaturi, koji bi Dragoljubu Đorđeviću omogućio da, iako mu je istekao mandat, i dalje ostane na čelu upravnog odbora advokatske komore Srbije. Tim nacrtom zakona o advokaturi, upravni odbor advokatske komore Srbije imao bi pravo da samovoljno gasi osnovne advokatske komore i osniva nove, da osnovnim komorama oduzima javna ovlašćenja, koja su im data Ustavom i da smenjuje rukovodstvo osnovnih advokatskih komora. Time bi vlast konačno uništila nezavisnost advokature. Zbog toga je insceniran sukob u advokatskoj komori, sa namerom da se na nasilan način smeni legalno izabrani predsednik advokatske komore Beograda, koji se suprotstavlja nakaznim rešenjima budućeg zakona o advokaturi. I advokatska komora Vojvodine je zbog mogućnosti da joj se oduzmu ovlašćenja izrazila oštar protest, zahtevajući od ministarstva pravde, Upravnog odbora Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u njenom sastavu da hitno preduzmu sve potrebne mere da Zakon o advokaturi prilagodi pravno prihvatljivim rešenjima i rešenjima koja su usklađena u radnoj grupi.
ZBOG MONITORINGA OTKAZANO SUĐENJE KARIĆIMA
Nastavak suđenja pojedinim članovima porodice Karić bio je zakazan 14.decembra 2010.godine i trebalo je da se nastavi ročište po zahtevu za privremeno oduzimanje imovine porodici Sretena Karića. Zahtev koji ne sadrži elemente propisane zakonom, po ocenama stručnjaka je potpuno nezakonit i samo je još jedan potez vlasti usmeren na neosnovano krivično gonjenje članova porodice Karić, pokrenuto kada su Bogoljub Karić i njegova politička stranka Pokret Snaga Srbije (PSS), ugrozili ostanak na vlasti tadašnje manjinske vlade, sa realnom mogućnošću da Bogoljub Karić nakon vanrednih parlamentarnih izbora postane i mandatar za sastav nove vlade. Zbog toga je sudski postupak po zahtevu za privremeno oduzimanje imovine Sretena Karića, koji je i medijski praćen, privukao pažnju međunarodne stručne javnosti i organizacija za zaštitu ljudskih prava, od čijeg mišljenja svakako zavisi i konačna ocena o demokratskom kapacitetu Srbije za prijem u članstvo Evropske unije. Nakon zahteva tih organizacija za monitoring sudskog postupka, ročište koje je zakazano za 14. decembar 2010 odloženo je za 26. januar 2011.
Analitičari upozoravaju na povećavanje broja politički motivisanih sudskih procesa i potrebu domaćeg i međunarodnog monitoringa tih procesa u kojima su optuženi unapred i osuđeni. Ohrabrajuće su najave međunarodnih organizacija i organizacija iz regije koje se bave zaštitom ljudskih prava da učestvuju u praćenju politički motivisanih sudskih procesa i o tome blagovremeno informišu javnost. Postavlja se pitanje šta je srpskim organizacijama, koje se bave zaštitom ljudskih prava? Zašto izbegavaju da učestvuju u monitoringu montiranih sudskih procesa i zašto Zaštitnik prava građana (Ombdusman) Saša Janković još uvek nije reagovao u ovom i sličnim slučajevima?
TADIĆ I DS BI PREVREMENE IZBORE IZGUBILI
Iako je situacija u Srbiji već odavno sazrela za prevremene izbore predsednik Srbije Boris Tadić ne želi raspisati prevremene izbore, jer bi prema obavljenim istraživanjima te izbore ubedljivo izgubio. Zbog toga Tadić želi da sačeka održavanje redovnih parlamentarnih izbora marta 2012.godine, jer bi u međuvremenu iskoristio vreme da pokuša konsolidirati stranku u kojoj je izrazito veliki broj koruptivnih političara, koji su se poslednjih godina enormno obogatili. Te pripreme bi bile ujedno priprema terena za protivustavni treći mandat predsednika Srbije, kojeg bi i dalje verovatno obavljao istovremeno u dvojnoj ulozi kao predsednik države i stranke, i tako ostao jedini predsednik u Evropi sa istovremeno dve funkcije.
Predsednik Tadić ukoliko želi, da se istinski pokaže kao borac protiv organiziranog kriminala i korupcije njegova vlast bi morala uhapsiti i sudski procesuirati nekoliko ministara i državnih sekretara, koji dolaze iz njegove Demokratske stranke. Analizirajući državni vrh Srbije pokazalo se, da u mnogim elementima funkcioniše kao organizovana kriminalna grupa. Ukoliko predsednik Tadić ne preduzme odgovarajuće oštre korake sve će ostati na nivou prazne političke retorike.
TADIĆ ŽELI THAÇIJA UČLANITI U SOCIJALISTIČKU INTERNACIONALU
Kako je politička scena u Srbiji isprepletena potvrđuju česti susreti Borisa Tadića i Tomislava Nikolića, koji je predsednik najjače političke stranke u Srbiji Srpske napredne stranke (SNS). Ukoliko Nikolić želi biti istinska opoziciji morao bi prestati sa dosadašnjom praksom kohabitacije sa Tadićem, koja će mu na kraju samo politički šteti.
U pozadini već izvesno vreme Tadić, čija je Demokratska stranka punopravna članica Socijalističke internacionale namerava, da u njeno članstvo uključi i Thaçijevu Demokratsku partiju Kosova(PDK). Tako je Hashim Thaçi 30.januara 2006.godine u Atini učestvovao kao gost na sastanku Saveta Socijalističke internacionale na kojem je prisustvovao i Tadić.
TAJNA KOMISIJA ZA PRAVOSUĐE
Tajna komisija za pravosuđe čiji je član predsednica Vrhovnog saveta sudstva Nata Mesarović, osnovana je 60-tih godina prošlog veka kao produkt komunističkog sistema. Postojanje tajne komisije za pravosuđe, koja tajno prati najvažnije sudske procese kao što su protiv Bogoljuba Karića, Slobodana Radulovića, Branivoja Lazovića i drugih je zabrinjavajuće u demokratskim društvima što srpsko društvo pretenduje da bude.
Režim Borisa Tadića nije previše zainteresovan za ljudska prava pokazuje i činjenica neučestvovanja zvaničnog predstavnika Srbije na dodeli Nobelove nagrade za mir kineskom aktivisti, što znači da je Srbija jedina evropska zemlja, koja nije imala zvaničnog predstavnika izvršne vlasti na dodeli nagrade. Učešće ombdusmana za ljudska prava Saše Jankovića ne može se smatrati kao zvanično učešće Srbije, jer on je nezavisni državni organ nadležan da se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih prava Ombdusman nadzire izvršnu i svaku drugu vlast u sferi poštivanja ljudskih prava i ne može predstavljati Vladu Srbije.
ŠEŠELJ OSTAJE U HAGU, NOVO NASILJE NAD KARIĆIMA
Namera predsednika Srbije Borisa Tadića, da pokuša u zemlju vratiti haškog optuženika Vojislava Šešelja kako bi oslabio već duže vreme najjaču političku stranku u Srbiji Srpsku naprednu stranku (SNS), prema informacijama iz Haga, definitivno predstavlja misiju nemoguće. Zbog toga Boris Tadić sa saradnicima svu svoju energiju usmerava na Bogoljuba Karića, lidera Pokreta snaga Srbije i članove njegove porodice, ulažući dodatne napore da ih prikaže kao organizovanu kriminalnu grupu. Umesto da počne sa hapšenjima pojedinih kriminalizovanih ministara Tadić vrši pritisak na Karićev Pokret Snaga Srbije i njegove pristalice kako bi oslabio PSS, koji je ušao u koaliciju sa SNS-om Tomislava Nikolića. Tadić još uvek ne hapsi svoje tajkune koje je i sam više puta prozivao i pozivao da grade mostove. Vlast procesuira samo postupke za koje je lično zainteresovana, da bi i dalje opstala na vlasti. Odluke se donose prema dnevnopolitičkim potrebama, pa se odbijanje ponude jemstva u iznosu od pet miliona evra od strane Stanka Subotića, ne može pravdati pošto je za isto delo prihvaćeno jemstvo od 350.000 evra u predmetu Bojane Bajrušević. To pokazuje strah vlasti od otkrivanja prave istine vezane za mnoge postupke privatizacije među kojima su Novosti, Sartid, Nacionalna štedionica, Mobtel i dr. Slučaj prodaje Mobtela se mora preispitati, obzirom da će se prilikom prodaje Telekoma Srbije sigurno postaviti pitanje Karićevih 13% u mobilnoj mreži te kompanije. Zato je ugovor o kupoprodaji koji je falsifikovan Koštuničina vlada proglasila državnom tajnom. Da li političkim progonom porodice Karić vlast želi da drži Bogoljuba Karića van Srbije sa optužnicama, a pritom štiti Martina Schlaffa kontroverznog austrijskog biznismena, koji je oteo Mobtel od preduzeća BK Trade iz Moskve. Rusko pravosuđe, prema raspoloživim informacijama, vodi postupak za vraćanje Mobtela i traži odgovornost svih učesnika vlade Vojislava Koštunice u oduzimanju kompanije Mobtel.
TADIĆ POBEĐUJE SRBIJA GUBI
Analitičari upozoravaju na tešku situaciju u Srbiji i pogrešnu politiku predstavnika EU prema Srbiji i neosnovanoj podršci koju pružaju predsedniku Srbije Borisu Tadiću. To nije prvi put da EU pruža podršku pogrešnim političarima u Srbiji i regiji zapadnog Balkana. Predsednik Tadić putem moćnog „Public relationsa (PR-a)"pokušava svoju politiku predstaviti kao pobedničku. Stvarno stanje je takvo, da dok Tadić još uvek putem PR-a pobeđuje Srbija konstantno gubi. Ekonomska situacija u Srbiji je zabrinjavajuća, visoka stopa nezaposlenosti, opšta apatija u društvu, dok su u aktuelnoj vlasti prioriteti završetak privatizacija u onim državnim preduzećima gde još uvek nije provedena. Naravno, predstavnici režima u svojim javnim nastupima pokušavaju prikriti te svoje namere.
Ljubljana, 04.januar/siječanj 2011
.
