SRBIJA: POBEDA DESNICE I KRAJ VIŠEGODIŠNJE ĐUKANOVIĆEVE VLADAVINE U CRNOJ GORI

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane redovno analizira događanja na Bliskom istoku i Balkanu. Povodom predstojećih vanrednih parlamentarnih izbora za Narodnu skupštinu Republike Srbije, koji će biti održani 28. decembra 2003. godine, IFIMES analizira predizborna događanja i objavljuje istraživanja javnog mnjenja. Iz opširne analize izdvajamo najzanimljivije delove:

Na najavljenim parlamentarnim izborima učestvuju: G17 plus, Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije, Demokratska alternativa, Demokratska stranka, koalicija Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije, Otpor, koalicija Stranke srpskog jedinstva, Narodne seljačke stranke, Narodne stranke, stranke Naš dom Srbija i Srpske stranke, Socijalistička partija Srbije, koalicija Demohrišćanske stranke Srbije, Demokratske stranke »Otadžbina«, Demokratskog pokreta Rumuna Srbije, Seljačke stranke i Srpske pravde, koalicija Socijaldemokratije, Narodne stranke pavda, Stranke radnika i penzionera i Socijaldemokratske partije zelenih, koalicija »Zajedno za toleranciju« (Liga socijaldemokrata Vojvodine, Savez vojvođanskih Mađara, Sandžačka demokratska partija i Liga za Šumadiju), Liberali Srbije, Reformisti Vojvodine, koalicija Socijalističke narodne stranke i Narodnog bloka, grupa građana »Privredna snaga Srbije i Dijaspore«, Laburistička partija Srbije, Savez Srba Vojvodine, koalicija Pokreta veterana Srbije, Državnog pokreta Srbije i Nove Vojvodine, Jugoslovenska levica.
Međunarodni institut IFIMES u nastavku analizira predizborna dešavanja i predviđa moguća dešavanja u Srbiji po dolasku nove vlasti, odnos prema državnoj zajednici SCG, susedima, monarhiji, Kosovu i Haškom tribunalu. Političkom zaokretu u Srbiji u desno pripomogli su izbori u Hrvatskoj i Rusiji, kao i rezultati popisa stanovništva u Crnoj Gori koji kažu da u Crnoj Gori živi ukupno 672.656 građana, Crnogoraca je 273.366 ili 40,64%, Srba 201.892 ili 30,01%, Bošnjaka 63.272 ili 9,41%, Albanaca 47.682 ili 7,09%, Muslimana 28.714 ili 4,27%, Hrvata 7.062 ili 1,05% i Roma 2.875 ili 0,43%. Rezultati popisa u Crnoj Gori pokazuju da tamo živi 30,01% Srba. Oni daju legimitet novim srpskim vlastima za mešanje u rešavanju tamošnjih otvorenih pitanja. Slična situacija bila je u Bosni i Hercegovini početkom 90-tih godina prošlog veka. Pobeda desnice u Srbiji i rezultati popisa stanovništva u Crnoj Gori, umešanost crnogorskih vlasti, a posebno premijera Mila Đukanovića u razne afere vezane za krijumčarenje visokotarifnih roba najavljuju kraj njegove političke vladavine. Milo Đukanović sada ne ugrožava bezbednosti nego budžete susednih država, jer ogromna količina novca koja bi se trebalo slivati u budžete susednih država sliva se u ruke krijumčara, koji su pod zaštitom crnogorskih vlasti.
Rezultati popisa stanovništva u Crnoj Gori još više su otvorili pitanje postojanja državne zajednice Srbije i Crne Gore. Sasvim sigurno je da u Crnoj Gori ne postoji kritična masa za uspešno održavanje referenduma o nezavisnosti. Očigledno je da će se više pažnje pokloniti tome kakve će biti veze zajednice, labave kao do sada, ili ipak nešto jače. Većina vodećih stranaka u Srbiji ipak je za održavanje postojeće državne zajednice. Verovatno će rezultati izbora u Srbiji i rezultati popisa stanovništva u Crnoj Gori doprineti bržem održavanju vanrednih izbora u Crnoj Gori.
Odnosi prema susednim državama predstavljaće kamen spoticanja, a pogotovo odnosi s Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom. Prošlonedeljni susret Vojislava Koštunice u Bijeljini s predstavnicima Srpske demokratske stranke (SDS) i vođstvom Republike Srpske jasno ukazuje da će Srbi iz BiH i dalje biti pod patronatom Beograda. Takvi potezi otvaraju put za mešanje Albanije u pitanje Kosova koje će biti daleko veće nego pre. Potpisivanje sporazuma između HDZ-a i tri zastupnika srpske nacionalne manjine u hrvatskom Saboru jasno potvrđuju da tamošnji Hrvati moraju svoja pitanja rešavati u okviru hrvatske države što se odnosi i na Srbe iz BiH u okviru Bosne i Hercegovine.
Ponovno uspostavljanje monarhije u Srbiji malo je izvesno. Sva istraživanja o povratku monarhije u Srbiji u poslednjih desetak godina pokazala su da je najveći odstotak podrške monarhiji iznosio 16%. Pitanje Kosova ostaje i dalje otvoreno. Problem Kosova je u fizičkoj neprisutnosti Srba na teritoriji Kosova, a osnovni elementi državnosti su: teritorija, suverenitet i stanovništvo. Odnosi sa Haškim tribunalom, prema procenama Međunarodnog instituta IFIMES, će se dodatno zaoštrititi. Doprinos reševanju pitanja s Haškim tribunalom može dati efikasno domaće pravosuđe, koje će procesuirati slučajeve ratnih zločina.
Umereni nacionalista Vojislav Koštunica uživa najveći ugled među političarima u Srbiji. Njegov umereni nacionalizam kulminirao je poslednjih dana kampanje kada je u Kragujevcu 23. decembra pozvao glasače »da glasaju za srpstvo«. Verovatno je na taj način želeo pridobiti deo glasača Srpske radikalne stranke. Međutim, jedan od problema Koštuničinog DSS-a je što nema ekipu koja je spremna sprovesti ekonomske reforme, dok je okupio dobru ekipu koja bi se mogla uspešno baviti pravosuđem i policijom. Upravo su to razlozi po kojima bi najprihvatljivija koalicija bila upravo između DSS i G17 Plus, koja ima izvrstnu ekipu ekonomista. Koštunica je uspeo izgraditi imidž poštenog i doslednog političara koji se zalaže za vladavinu prava, a njegovu stranku nije potresla nijedna ozbiljna korupcionaška afera. Politika DSS-a zasniva na očuvanju državne zajednice Srbije i Crne Gore, integraciji u Evropsku uniju, vladavini prava i decentralizaciji. Popularnost DSS-a povezuje se sa imidžom njenog lidera Vojislava Koštunice. Koštunica se zalaže za Srbiju kao republiku i nije zagovornik monarhije.
Uticaj Srpske pravoslavne crkve (SPC) na izbore izražen je kroz zalaganje crkve za ponovno uspostavljanje monarhije čime je direktno na predstojećim izborima podržala Srpski pokret obnove (SPO) i Novu Srbiju (NS), koji su direktni konkurenti DSS-u. Tumačenje za takve poteze pokušali su se pronaći u dvoglavom srpkom orlu čije dve glave simboliziju crkvu i kralja. DSS se pokušava distancirati od klerikalizma i želi uspostaviti bolju saradnju s međunarodnom zajednicom – pogoto su »omekšali« njihovi stavovi prema Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Ipak je Koštunica, u predizborne svrhe, u emisiji »Utisak nedelje« u prošlu nedelju na B 92 izjavio da saradnja sa Haškim tribunalom, posle novih optužnica protiv 4 generala, ne dolazi u obzir. On je rekao da su te nove optužnice kap u prepunoj časi i da dalja saradnja ne dolazi u obzir.
Postizborna koalicija sa SRS i SPS manje je izvesna kao i sa vladajućom Demokratskom strankom (DS). DSS je spreman sarađivati i sa predstavnicima manjina koje budu ušle u parlament, a po svemu sudeći će to biti lista Zajedno za toleranciju - Čanak-Kasa-Ljajić. Verovatno će agresivni nacionalizam pojedinih stranačkih vođa doprineti da nacionalne manjine u Srbiji svoje glasove povere manjinskim listama. Problem sa kojim će se nova vlast u Srbiji suočiti su poslovni tajkuni, koji se pokušavaju legalizovati u društvu na razne načine među koje spadaju razna kvazi udruženja i slične organizacije. Nova vlast se mora dosledno obračunati s poslovnim tajkunima kako bi stekla kredibilitet kod građana koji je ozbiljno narušen, pa možda čak i potpuno izgubljen.

• Uzorak: slučajan troetapni

• Veličina uzorka: 2000 ispitanika

• Metodologija: telefonska anketa

• Period: od 15.12.2003 do 22.12.2003

• Stepen pouzdanosti: 95%

• Kontrola: na 10% uzorka

Predstojeći parlamentarni izbori koji će biti održani 28. decembra sasvim sigurno izazivaju veliko interesovanje. Međunarodni institut IFIMES sproveo je ispitivanje javnog mnjenja, sa ciljem pregleda trenutnog mišljenja građana o tome da li će izaći na izbore i za koga će glasati. Istraživanje je sprovedeno u periodu od 15. do 22. decembra 2003. godine na slučajnom troetapnom uzorku od 2000 punoletnih gradjana Republike Srbije oba pola. Kontrola istraživanja je sprovedena na 10% uzorka sa stepenom pouzdanosti od 95% i mogučnošću statističke greške od +/- 3%.
Prilikom ispitivanja javnog mnjenja na temu predstojećih parlamentarnih izbora, podaci su pokazali da će oko 60% ispitanih građana izaći da glasaju, ostatak čine oni koji ne žele da izađu na izbore ili su još uvek neodlučni po tom pitanju. Neodlučnost po pitanju odluke o izboru stranke za koju bi glasali, ispitani građani su pripisali, nedovoljnoj informisanosti o programima stranaka koje se kandiduju. Većina ispitanih građana koji još uvek ne znaju da li će izaći i za koga bi glasali na predstojećim parlamentarnim izborima, komentarisalo je svoju neodlučnost i stavom da su veoma razočarani u dosadašnju političku scenu i da sumnjaju u poboljšanje trenutne situacije. Jos jedan od stavova koji sigurno nije za potcenjivanje je i to da ispitani građani smatraju da nema adekvatnog kandidata na listi predloženih. Stavovi koje zastupaju ispitani građani, na pitanje za koga će glasati, pokazuju sledeće stranačko opredeljenje: SRS (20,5%), DSS (15,2%), DS (10,2%), G17 Plus (10,6%), Otpor (3,3%), LS (7,5%), DHSS (2,1%), SPO i Nova Srbija (7,5%), Reformisti Vojvodine (1,4%), Koalicija Za Toleranciju (5,1%), Koalicija za narodno jedinstvo (3,0%), SPS (5,2%), DA (5,4%), Pobeda i pravda (1,3%). Ostale stranke po mišljenju ispitanih građana koji ce izaći na parlamentarne izbore imaju ucešće od 1,7%.