Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES)[1] iz Ljubljane, Slovenija, redovno analizira događanja na Bliskom istoku, Balkanu i po svetu. Bogoljub J. Karić, istaknuti biznismen, pripremio je sveobuhvatnu analizu pod nazivom „Srbija, mladi i EU[2]“ u kojoj iznosi svoja razmišljanja o ulozi i važnosti animacije mladih na putu Srbije u EU.
„Da bismo bili verodostojni, verujem da moramo razgovarati o tajmingu i domaćem zadatku. I imam predlog. Dok pripremamo sledeću stratešku agendu EU, moramo sebi postaviti jasan cilj. Verujem da moramo sa obe strane biti spremni godine za proširenje do 2030. To znači da će sledeći dugoročni budžet EU morati uključivati naše zajedničke ciljeve. Ovo je ambiciozno, ali neophodno. To pokazuje da smo ozbiljni. To će povećati zamah. To će dati transformativni poticaj reformama i generirat će interesovanje, investicije i bolje razumevanje, i podstaći nas sve da radimo zajedno[3].“
Charles Michel
„Svi mi imamo svoju istoriju. Istorija proširenja je istorija zemalja koje su izašle iz Drugog svetskog rata. To je istorija mira i pomirenja i normalizacije odnosa, i stoga je to preduslov za ulazak u Evropsku uniju.[4]“
Ursula von der Leyen
U poslednje vreme sprovedena istraživanja javnog mnenja pokazala su drastičan pad podrške građana Srbije članstvu u EU što je zabrinjavajuće. Samo nešto više od 40% građana Srbije želi članstvo u EU. To je za mene ujedno i razočaravajući podatak, posebno nezainteresovanost mladih za članstvom u EU. Istovremeno je porastao interes za neke druge integracije poput BRICS-a. Srbija treba da sarađuje sa svim delovima sveta, ipak je strateški interes i nedvosmisleno opredeljenje Srbije i to često naglašava predsednik Aleksandar Vučić članstvo u EU i na tome treba da istrajavamo.
Predsednik Evropskog veća Charles Michel je na Bledu izjavio, da bi 2030.godine zemlje Zapadnog Balkana mogle postati članice EU. Kada pogledamo pojedinačna iskustva država članica u procesu pridruživanja, npr. Slovenije, to nije nerealno i neostvarivo. Svoj put u EU treba da gradimo na znanju i iskustvima drugih, jer to je već u praksi dokazano i provereno. Slovenija je pregovore o članstvu započela 1998.godine, a punopravna članica EU postala je 2004.godine. Sve je trajalo svega šest godina. Tada je primljeno 10 novih država u članstvo EU. U Evropi je tada prevladavalo mišljenje, da će proširenje koristiti svima, što se potvrdilo tačnim.
Preteča EU „Zajednica uglja i čelika“ nastala je prvenstveno kao mirovni projekt. Taj mirovni projekt je potrebno preneti u naš region. Potrebno je preventivno delovanje, da sprečimo potencijalne sukobe na Zapadnom Balkanu, jer bi nas to koštalo mnogo više nego što bi koštalo samo proširenje EU. Ljudi na Zapadnom Balkanu ne žele sukobe, jer žele mir, blagostanje i prosperitet. Perspektiva članstva je najbolji mogući mehanizam, kojeg EU ima na raspolaganju pri svom angažmanu u regionu u smislu obezbeđivanja trajne stabilnosti. Takva razmišljanja se podudaraju i sa stavovima većine evropskih lidera, koji podržavaju nastavak politike otvorenih vrata kada se radi o Zapadnom Balkanu. Na evropskom kontinentu ne sme doći do uspostavljanja nove „železne zavese“ prema Zapadnom Balkanu.
Međunarodni položaj svake novoprimljene države članice EU snažniji je nego što je bio pred članstvom u EU, jer kao članica EU sedite za istim stolom i možete uticati na događanja u samoj EU ali i na odnose između EU i šire međunarodne zajednice. Država se članstvom u EU uvrštava u uspešnu zajednicu država, koje članicama u zamenu za prenos deo suvereniteta, nudi prednosti na ekonomskom, bezbednosnom i drugim područjima. EU je usmerena ka celokupnom napretku, svaki narod mora se pobrinuti za očuvanje svog kulturnog i nacionalnog identiteta. EU daje mogućnosti, koje svaka članica pojedinačno mora znati sama iskoristiti. Niko unutar EU nije izgubio svoj nacionalni identitet nego ga je upravo osnažio. Pogledajte primer nama bliskih naroda Bugara, Grka…
Želim istaći ulogu mladih u procesu pridruživanja Srbije ka članstvu u EU, jer članstvo u EU je investicija za budućnost. Mi beležimo trend iseljavanja iz zemlje, posebno mladih. To se zahvaljujući provođenjem aktivnih politika naših vlasti polako zaustavlja. Moramo dovesti EU u Srbiju i Srbiju u EU i tada će se smanjiti potreba za iseljavanjem nego će se odvijati normalne migracije unutar zemalja članica EU. To znači da će iz ostalih zemalja EU ljudi dolaziti da žive i rade u Srbiji. Pri tome je važna uloga i iskustvo naše dijaspore, koja je već u EU.
Mladi ljudi imaju tendenciju da budu internacionalni: žele da studiraju i rade u inostranstvu, a EU vide kao faktor stabilnosti u Evropi. Čak i dugo vremena posle Drugog svetskog rata, i dalje je visok broj anketiranih, koji smatraju da mir predstavlja veoma važnu vrednost EU, jer Evropa zauvek treba da bude kontinent mira.
Zbog toga je važno da mlade animiramo, da budu nosioci evropskog puta Srbije. Jedan od predloga je i snižavanje starosne granice za glasanje sa sadašnjih 18 na 16 godina, a to je i realna potrebe za međugeneracijskom ravnotežom u donošenju odluka, potencijal za povećanje angažovanosti i prednosti inkluzivnosti. Inicijative za snižavanje starosne granice za glasanje dobijaju na snazi na globalnom nivou, vođene uverenjem da svaki glas, bez obzira na godine, treba da se čuje u istinskoj predstavničkoj demokratiji. Pojedine zemlje su nedavno snizile opštu starosnu granicu za glasanje na 16 godina, npr. Austrija, Argentina, Brazil, Ekvador, Nikaragva, dok se o tome vode ozbiljne javne rasprave u mnogim zemljama, npr. u Češkoj, Finskoj, Kanadi, Danskoj, Irskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Estoniji, Australiji, Japanu…
Mladi naraštaji, posebno oni, čiji su pogledi usmereni ka nekim drugim delovima sveta, integracijama, organizacijama i interesnim sferama, treba da dobro otvore oči i da ne gledaju samo emocijama i indoktrinisano, nego racionalno i da vide ono što je dobro i u interesu Srbije i njenih građana. Srbija je oduvek bila deo i pripadala je Evropi. Delimo sudbinu Evrope, ali i doprinosimo njenoj sadašnjosti i budućnosti.
Kao poslovan čovek često putujem po svetu i mnogo toga vidim i čujem. Vidim i brojne migracije, koje su uglavnom usmerene ka državama članicama EU. Očito je EU atraktivan prostor za život i rad. Mogu to da potvrdim i kao poslovan čovek, da je EU odličan poslovni ambijent.
Nakon početka pregovora Ukrajine i Moldavije sa EU i dodele kandidatskog statusa Gruziji ne vidim prepreke da zemlje Zapadnog Balkana postanu članice EU. I to će biti win-win situacija za sve i potvrda naše pripadnosti Evropi.
O autoru:
Bogoljub J. Karić, rođen je 1954 godine u Peći/Peja. Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Prištini, na odseku za geografiju. Magistrirao je na Ekonomskom fakultetu u Nišu na temu „Organizacija i razvoj male privrede“. Zajedno sa tri brata i sestrom osnovao je porodičnu fabriku „Braća Karić“ u Peći 1971. godine. U periodu od skoro pola veka razvio je veliku kompaniju koja posluje u raznim oblastima širom sveta: telekomunikacije, građevinarstvo, finansije, obrazovanje, mediji, trgovina...
Članak predstavlja stav autora i ne odražava nužno stav IFIMES-a.
Ljubljana/Beograd, 16.februar 2024
[1] IFIMES - Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije sa sjedištem u Ljubljani, Slovenija, ima specijalni savetodavni status pri Ekonomsko-socijalnom veću ECOSOC/UN, New York, od 2018.godine i izdavač je međunarodne naučne revije „European Perspectives“.
[2]Članak je napisan na osnovu izlaganja na međunarodnoj konferenciji „Srbija, mladi i Evropska unija“, održanoj 8.februara 2024.godine u Beogradu u organizaciji Alfa BK Univerziteta i Fondacije„Braća Karić“.
[3] European Councile, Speech by President Charles Michel at the Bled Strategic Forum, link: https://www.consilium.europa.eu/en/press/press-releases/2023/08/28/speech-by-president-charles-michel-at-the-bled-strategic-forum/
[4] Euronews, Von der Leyen vows to bring Western Balkan and EU economies 'closer' as four-day visit starts, link: https://www.euronews.com/my-europe/2023/10/30/von-der-leyen-vows-to-bring-western-balkan-and-eu-economies-closer-as-four-day-visit-start
