Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane redovno analizira događanja na Bliskom istoku i Balkanu. Povodom izbora za predsednika Srbije, koji će biti održani 13. juna 2004. godine IFIMES je pripremio opširnu analizu iz koje izdvajamo najvažnije i najzanimljivije delove.
U Republici Srbiji osmi put (1990, 1992, 1997, dva puta 2002 i dva puta 2003) posle pada Berlinskog zida održavaju se izbori za predsednika Republike Srbije, na kojima će pravo glasa imati 6.531.549 birača. Na predstojećim predsedničkim izborima učestovaće 15 kandidata: Dragan Maršićanin, Boris Tadić, Tomislav Nikolić, Ivica Dačić, Bogoljub Karić, Branislav Ivković, Milovan Drecun, Ljiljana Aranđelović, Borislav Pelević, Vladan Batić, Dragan Đorđević, Zoran Milinković, Jelisavete Karađorđević, Marjan Rističević i Mirko Jović. Zajedničko za većinu predsedničkih kandidata je popululistička retorika.
Favoriti na predsedničkim izborima su trojica kandidata: Tomislav Nikolić (Srpska radikalna stranka), Boris Tadić (Demokratska stranka) i Dragan Maršićanin (Demokratska stranka Srbije uz podršku aktuelne vladine koalicije). U Srbiji je trenutno registrovano 287 političkih partija.
Srbija se nalazi pred donošenjem novog ustava. U predlogu ustava kojeg je pripremila vlada premiera Vojislava Koštunice Republika Srbija definiše se kao država srpskog naroda i ostalih građana što u sebi nosi niz negativnih konsekvenci za pripadnike nacionalnih manjina. U preambuli novog ustava potrebno je navesti sve autohtone manjine koje žive u Republici Srbiji kako bi se pronašli odgovarajući modeli za participaciju manjina u političkom životu Srbije. Nacionalne manjine su diskrimisane samim izbornim zakonom, koji je predvideo izborni prag od 5% što je onemogućio ulazak nacionalnih manjina u parlament čak ni putem manjinske koalicije »Zajedno za toleranciju«. Ukoliko nacionalne manjine budu unešene u ustav Republika Srbija će morati rešiti pitanje participiranja nacionalnih manjina u političkom životu Srbije kao što je to slučaj u susednoj Hrvatskoj gde manjine participiraju u političkom životu Hrvatske preko zagarantovanog broja zastupnika u Hrvatskom saboru (tako Srbi imaju 3 zastupnika ostale manjine ili grupacije manjina po 1 zastupnika). Verovatno se u tome skrivaju razlozi izbegavanja unošenja nacionalnih manjina u ustav Srbije.
Nerešeni odnosi unutar državne zajednice Srbije i Crne Gore, postavljaju otvoreno pitanje: kome je potrebnija državna zajednica, da li Srbiji ili Crnoj Gori? Analize su pokazale da je državna zajednica potrebnija Crnoj Gori nego Srbiji mada je sadašnje crnogorsko rukovodstvo vešto i uspešno nametnulo tezu da je državna zajednica potrebnija Srbiji, iako je poznato da 95% troškova funkcionisanja državne zajednice finansira Srbija. Da li je Srbiji potrebno da istovremeno finansira funkcionisanje dve države: Republike Srbije i državne zajednice Srbije i Crne Gore? Očigledno je da u Srbiji postoje određene predrasude koje se ponajpre odnose na izlaz na more, bez kojeg smatraju neki krugovi u Srbiji nema budućnosti Srbije. Poznato je da veliki broj država nema izlaza na more i da su uspešne države dok neke države koje imaju duge i duge obale spadaju u red najnerazvijenih država na svetu. Očito, da je to recidiv njene nekadašnje pozicije - potrebna širina i graničenje sa velikim brojem država.
Srbija se nalazi pred regionalizacijom, koja izgleda neće biti sprovedena po stručnim standardima, jer je aktuelna vlada odustala od predviđene regionalizacije, prema kojoj, bi Srbija bila podeljena na šest regija. Pri tome se ispostavlja veoma osetljivo pitanje regionalizacije odnosno autonomije Vojvodine ali i Sandžaka, koji će prema predviđanjima postati novo krizno žarište. Pitanje Kosova još uvek će biti otvoreno pitanje i mesto gde će se u kriznim momentima pokušati homogenizovati srpska nacija.
Davanje biračkog prava dijaspori otvorilo je mnoga pitanja unutar Srbije pre svega kako nadzirati birališta u dijaspori i da li je primerno da o budućnosti Srbije svojim glasom odlučuju građani koji žive izvan Srbije. Dijaspora je pokazala zanemarljivo mali interes za učešće na izborima.
Srbija se nalazi na neslavnom četvrtom mestu po korupciji u Evropi, jedino ispred nje su Bosna i Hercegovina, Makedonija i Kosovo. Dugo godina otvoreno pitanje ne saradnje sa haaškim Tribunalom dovelo je Srbiju u situaciju da je postala taoc nekolicine haaških optuženika.
Srbija se još uvek nije konsolidovana posebno - prisutne su posledice perioda 1990-1995, teško socijalno stanje, pitanje Kosova i nestabilna politička situacija, koja odvraća strane investitore iz Srbije, odnosi sa susedima...
FAVORITI NA PREDSEDNIČKIM IZBORIMA 2004
Tomislav Nikolić
Zamenik predsednika SRS (predsednik Vojislav Šešelj). Favorit je na predstojećim predsedničkim izborima. Zalaže se za promenu spoljne politike i poboljšanje ekonomije te posebno saradnju sa EU. Nikolić želi uspostaviti kontrolu nad vladom Srbije. Zagovornik je politike »velike Srbije« sa granicom na liniji Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica. Nepoželjna je osoba u državama EU i SAD. Nema iskustva u međunarodnoj politici te političkih iskustava sa predstavnicima EU, SAD i NATO-a. Preti, da ukoliko bude izabran za predsednika Srbije da će raspustiti parlament i raspisati prevremene izbore. Politički rejting mu je porastao kada je na proteklim parlamentarnim izborima (decembra 2003) njegova SRS ubedljivo pobedila ali zbog međunarodnih pritisaka Nikolić nije postao mandatar za sastav nove vlade. Upravo uzrok za rast njegove popularnosti, između ostaloga, treba tražiti u tome. Opravdano se postavlja pitanje da li je Radikalima trebalo decembra 2003 dozvoliti formiranje vlade ili ne? Činjenica je da je to dovelo do stvaranja nekakve vrste »mita« o Srpskoj radikalnoj stranci posebno u situaciji kada se njen predsednik Vojislav Šešelj već pet meseci nalazi u izolaciji u pritvorskoj jedinici haaškog tribunala. Tomislav Nikolić će postati novi predsednik Republike Srbije, jer takva vrsta političara predstavlja sadašnju srpsku realnost.
Boris Tadić
Predsednik Demokratske stranke (nasledeo ubijenog presednika Zorana Đinđića). Tadić je izjavio: »Nisam zadovoljan radom vlade jer imamo obnavljanje partijske države. Npr. postavljaju se ljudi iz političkih stranaka za šefove obaveštajnih službi, bezbednosnih službi, banaka.« Tadić se zalaže, da predsednik kontroliše zakonitost i rad parlamenta, posredno zakonitost i rad, ustavnost vlade. Ukoliko bude izabran za predsednika neće raspisati prevremene izbori i pristalica je »kohabitacije predsednika i vlade«, jer smatra, da predsednik ne sme biti produžena ruka vlade zašto se zalaže predsednički kandidat Dragan Maršićanin. Srbija mora da ide na Zapad, strateški partneri su EU, SAD i Rusija. Smatra da će za njega glasati sav pristojan svet u Srbiji - tiha većina u Srbiji. Normalan svet u Srbiji, koji želi društvo koje se menja na bolje, društvo koje hoće da se bori za obnovu vrednosti. Ima bogata iskustva u komunikaciji sa EU, SAD i NATO. Međutim, analitičari smatraju, da Boris Tadić pokušava kapitalizirati ubistvo premijera Đinđića i u momentu operacionalizuje tim diksursom do te granice dokle autoritet ubijenog premijera Đinđića nadmašuje njega.
Dragan Maršićanin
Potpredsednik DSS (predsednik aktuelni premijer Vojislav Koštunica). Kandidat je vladajuće koalicije koju čine DSS, G17 Plus i SPO-NS (Srpski pokret obnove - Nova Srbija). Koalicija nije jedinstvena u njegovoj podršci, pre svega stranke G17 Plus i SPO. Vladajuća koalicija nije izabrala kandidata, koji može pobediti svoje protivnike Nikolića i Tadića. Nekadašnji predsednik srpskog parlamenta i ministar za privredu ne uživa ugled u biračkom telu. Maršićanin ne poznaje evropske institucije, evroatlantske integracije i način njihovog funkcionisanja. Nikada nije učestvovao u zvaničnom razgovorima o Evropi. Zalaže se za ulazak u EU i »oprezan« ulazak u NATO. U okviru predizborne kampanje posetio je Republiku Srpsku i njen glavni grad Banja Luku što mu ne može doneti novih političkih poena, osim obnavljanja sumnji o mešanju Srbije i premijera Vojislava Koštunice u događanja u BiH putem Dragana Kalinića predsednika Narodne skupštine Republike Srpske i predsednika Srpske demokratske stranke. Maršićanin želi biti produžena ruka postojeće vlade. Rezultati rada vlade u prvih 100 dana su razočaravajući, da li i Maršićanin želi biti razočaravajući predsednik?
O ostalih predsedničkih kandidata zanimljiva je kandidatura srpskog poslovnog »tajkuna« Bogoljuba Kariča.
Bogoljub Karić
Kandidat grupe građana i od nedavno osnivač stranke Snaga Srbije. Karić je vlasnik BK Groupa, Astra Groupa iz koje se izdvaja telekomunikacijsko preduzeće »Mobtel Srbije« i televizijska kuća BK Televizija. Putem vlastite BK Televizije Bogoljub Karić predstavlja se srpskoj javnosti u najudarnijim terminima. Otvoreno se postavlja pitanje koliko se može vlastiti medij (zlo)upotrebiti u izbornoj kampanji i zašto država nije regulisala tu problematiku? Ukoliko to ne bi bilo regulisano imali bi situaciju, da se uglavnom na čelu država nalaze vlasnici medija?! Prema njegovim izjavama priznaje, da je do sada finansirao sve političke stranke i sve političke režime. Njegovo naglo obogaćivanje vezuje se za porodicu Milošević posebno suprugu Mirjanu Markovića, predsednicu JUL-a (Jugoslovenske levice), koja je omogućila da Bogoljub Karić postane većinski vlasnik »Mobtela Srbije«. Ima zabranu ulaska u mnoge zemlje. Uglavnom u inostranstvo putuje koristeći putne isprave druge države. Skromnog je političkog iskustva. Predsednik je Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije, kojeg uglavnom koristi za samopromociju. U izbornoj kampanji se zalaže za zabranu uvoza jabuka, salate i pšenice u Srbiju, jer smatra da srpski seljak može proizvesti dovoljne količine, time eksplite govori da je protiv liberalizacije tržišta te bi tako mogao ugroziti ulazak Srbije u Svetsku trgovačku organizaciju (WTO). Njegov politički vokabular je refleks dugogodišnje političke, ekonomske, kulturne i druge izolacije Srbije u poslednjoj deceniji prošlog veka i time nedostak mogućnosti poređenja sa drugima. Kosovo želi urediti na principima deoničkog društva u kojem bi većinu deonica imale multinacionalne kompanije, a ostalo Srbija i građani Kosova a po Karićevom mišljenju treba uključiti i bivše Jugoslovenske republike koje su ulagale na Kosovu. Time bi slučaj Kosova još dodatno zakomplikovao. Karić pokazuje političku nezrelost. Cilj njegove kampanje je legalizovanje u srpskom društvu i izbegavanje istraga koje se vode protiv njega ili njegovih poslovnih grupacija. Već neko vreme traje njegov sukob sa prejšnjom i sadašnjom vladom zbog njegovog navodnog izbegavanja plaćanja ektra profita. Legalizaciju mu je upravo omogućio predsednik državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozar Marović, koji ga je imenovao u svoj ekonomski savet, i koji je sastavni deo njegove pratnje prilikom poseta inostranstvu. Haaške optuženike bi pozvao da se dobrovoljno predaju pošto bi i ih o tome sam ubedio. U razvijenim demokratijama kandidatura ovakve vrste teško bi mogla doći u obzir. Rezultati istraživanja su pokazali, da Karić teško može ubediti građane Srbije na predstojećim izborima da mu iskažu poverenje.
Diskriminacija žena u srpskom društvu i dalje je vidljiva, jedini ženski kandidati na izborima su princeza Jelisaveta Karađorđević i Ljiljana Aranđelović. Takođe nemamo nijednog predsedničkog kandidata iz redova nacionalnih manjina kao nijednog člana vlade, koji je pripadnik nacionalne manjine. U Savetu ministara državne zajednice Srbije i Crne Gore imamo ministra za ljudska prava iz redova manjina, koji dolazi iz Sandžačke demokratske partije (SDP), koja je na proteklim parlamentarnim izborima poražena na Sandžaku i postala je vanparlamentarna partija što otvara pitanje ima li legitimitet Rasim Ljajić, da sedi u Savetu ministara? Odgovor treba potražiti kod premijera Vojislava Koštunice, čiji je Rasim Ljajić kadar u Savetu ministara.
Međunarodni institut IFIMES saznaje, da su premijer vlade Srbije Vojislav Koštunica i predsednički kandidat SRS-a Tomislav Nikolić postigli tajni dogovor, koji će stupiti na snagu ukoliko Nikolić postane predsednik Srbije, kojim su se obavezali da neće doći do dodatne destabilizacije Srbije i regiona niti do raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora.
Međunarodni institut IFIMES smatra, da će u Srbiji doći do produbljivanja krize što može dodatno ugroziti stabilnost u regiji i poziva na dodatni angažman međunarodne zajednice kako bi se izbegli neželjeni efekti produbljivanja krize u Srbiji.
ISTRAŽIVANJE JAVNOG MNENJA
Podaci o uzorku:
• Uzorak: slučajan troetapni
• Veličina uzorka: 1843 ispitanika (punoletni građani oba pola)
• Metodologija: telefonska anketa
• Period: od 02.06.2004 do 04.06.2004
• Stepen pouzdanosti: 95%
• Kontrola: na 10% uzorka
• Standardna devijacija +/-3
• Teritorija: Republika Srbija bez Kosova
Da li nameravate učestvovati na predstojećim izborima za predsednika Srbije 13. juna 2004?
DA ~ 56,80%
NE ~ 28,60%
NEMAM STAV ~ 14,60%
Na predstojećim izborima za predsednika Srbije 13. juna 2004 glasat ću za:
TOMISLAV NIKOLIĆ ~ 33,80%
BORIS TADIĆ ~ 28,10%
DRAGAN MARŠIĆANIN ~ 20,70%
IVICA DAČIĆ ~ 5,20%
OSTALI KANDIDATI ~ 12,20%
Ukoliko se u drugi krug predsedničkih izbora, koji bi trebali biti održani 27. juna 2004 godine plasiraju Tomislav Nikolić i Boris Tadić, za koga bi ste glasali?
TOMISLAV NIKOLIĆ ~ 58,70%
BORIS TADIĆ ~ 41,30%
Ukoliko bi se u drugi krug predsedničkih izbora, koji treba da se održe 27. juna 2004 plasirali Tomislav Nikolić i Dragan Maršićanin, za koga bi ste glasali?
TOMISLAV NIKOLIĆ ~ 53,80%
DRAGAN MARŠIĆANIN ~ 46,20%
